Mladi domaćin, Savo Kvrgić iz Turije sa svojih 30 godina obrađuje površinu od oko 200 hektara, a uzgaja ratarske kulture. Ove godine, po prvi put je posejao mak na oko osam jutara.

– Mak sam ove godine posejao prvi put da vidim kako će proći. Radio sam preciznu setvu sa navigacijom i sa novom sejalicom i potrošio sam oko kilogram semena po jutru – navodi Savo.

Kako kaže, mak se seje kao pšenica, kada vremenske prilike dozvole, a jesen i proleće su bili sa dosta padavina, te je mak lepo nikao i ima gust sklop. Savo očekuje prinos od 500 kilograma do 800 kilograma po jutru.

– Ovde kod nas, na selu, niko ne seje mak, tako da ga ne napadaju nikakve bolesti, što je bio jedan od razloga zašto sam se odlučio baš za mak. Dalji razvoj zavisi od vremenskih prilika, kao i kod svake biljne kulture koja se gaji na otvorenom. Kod maka vam je najvažnije da na vreme padne kiša nakon što se poseje, da bi mogao da nikne i da ne bude vetra prilikom vršidbe da mak ne popada – objašnjava Savo.

Mak će da skida kombajnom i onda će ga transportovati kući, gde će da obavlja selekciju i pakovanje u džavove. Važno je, naglašava Savo, da mak bude suv pre vršidbe, da ne bi morao da se naknadno suši.

Što se tiče pomoći sa strane u vidu sezonskih radnika, tu postoji problem. Kao i u većini mesta u Srbiji – teško ih je naći. Zato sve rade sami – porodično. Cenom maka je zadovoljan.

FOTO: SHUTTERSTOCK/TOMMY LEE WALKER

– Cena maka u zrnu se kreće od 300-800 dinara po kilogramu, a kupci su preprodavci i obični ljudi kojima treba za sopstvene potrebe. Nemam nameru da se bavim preradom, već ću da ga prodam tako kako jeste – u zrnu – priča Savo.

Dobar plan i IPARD podsticaji

Preobimna dokumentacija koja se traži za IPARD sa jedne strane i manjak vremena poljoprivrednika sa druge strane najčešći je razlog zašto poljoprivrednici ne konkurišu za ove podsticaje. Savo je dobro razmislio i napravio plan pre nego što se upustio u avanturu sa makom. Konkurisao je za IPARD podsticaje, angažovao agenciju da mu sakupi dokumentaciju i dobio je povraćaj za novi traktor.

– Traktor mi je bio neophodan, a sa druge strane, kad sam stavio sve na papir, najisplativije mi je bilo da to izvedem sa podsticajima. Uzeo sam traktor od 120 konja i puno mi znači, jer sa njim mogu sve poslove da obavim, takoreći je univerzalan. To mi ostavlja dovoljno vremena da se bavim makom i drugim poslovima – ponosno priča Savo.Kako navodi, sam ne bi mogao da sakupi svu dokumentaciju za IPARD konkurs od poslova koje redovno ima.

– Ako hoćete nešto zaista da uradite, onda ne smete da rizikujete, već morate dobro da se raspitate, dobro da promislite, sve da stavite na papir i da koristite pomoć drugih, tamo gde vi ne možete. Zato sam angažovao agenciju za prikupljanje dokumentacije. Sredili su mi kompletnu dokumentaciju za traktor i veoma sam zadovoljan. Iskreno, ne bih se usudio sam da probam da sakupljam dokumentaciju za IPARD, jer imam puno posla i jednostavno nemam vremena sa time da se bavim. Da nisam sad ovo uradio, ko zna kada bih kupio novi traktor i pod kojih uslovima – iskreno je ispričao Savo.

Ljubav prema konjima

Pored imanja, brige o porodici i svih poslova, ratarstva i uzgoja maka, Savo se od malena bavi uzgojem konja. Njegovo srce osvojili su lipicaneri.

Reč je o jednoj od najpoznatijih rasa konja na svetu koja potiče iz XVI veka, a njihova gracioznost, snaga i lepota nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

– Konje gajim od 17. godine i isključivo držim lipicanere. Ranije sam držao bele, a sada vrance. Oni su moja velika ljubav. Od njih nemam nikakve koristi, a troškovi nisu mali. Ali, ljubav prema toj plemenitoj životinji nema cenu i nikada ih se ne bih odrekao – kaže Savo.

Naš mladi domaćin se nada da će sa makom sve dobro proći, jer je dobar plan napravio i da će dogodine moći da proširi proizvodnju, sa ciljem da svojoj porodici obezbedi sigurniju budućnost.

(Kurir.rs/eKapija)