Većina smatra da nema ništa gore nego biti hronično neispavan. Umorni ste, nedostaje vam energije, sve vas iritira. Naime, rezultati studije pokazuju da previše sna ima loš dugoročan uticaj na zdravlje.
Važno je znati da se količina sna koja je potrebna ljudima mjenja u odnosu na njihove godine.

Konkretno, dok se odraslima preporučuje sedam do osam sati sna dnevno, mladima je potrebno između sedam i devet sati. Sve iznad ili ispod te brojke povećava rizik od srčanog udara. Kako rezultati pokazuju, kod onih koji spavaju duže od preporučenih devet sati taj rizik raste za 34 odsto, dok kod ljudi koji spavaju manje od šest sati dnevno postoji 20 odsto veći rizik od srčanog udara.

Selin Veter, profesorica na Univerzitetu Colorado Boulder i koautorka studije, uz pomoć svojih kolega uporedila je rizik od srčanih bolesti kod odraslih u dobi od 40 do 69 godina koji su spavali između četiri i jedanaest sati tokom noći. Pokazalo se da se rizik od srčanih bolesti povećao za one koji su spavali između četiri i pet te za one koji su spavali između deset i jedanaest sati na noć. Nasuprot tome, kod onih koji su spavali između šest i devet sati tokom noći taj rizik nije rastao.
“Mislim da bi duže spavanje moglo biti crvena zastavica ili rani znak nekog medicinskog problema, zato je važno da ljekari postavljaju pitanja o snu kako bi se utvrdili pojedinci koji imaju povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti i rane smrti”, objasnila je te Veter i dodala kako je previše sna često znak lošeg zdravlja i depresije.

novi.ba