Istraživanja pokazuju da skoro 60 odsto stanovnika Srbije smatra da im je zdravlje dobro ili vrlo dobro, ali kad bi ih upitali da li pate od stresa, teško da biste našli nekog ko bi rekao – ne. Takvih je 100 odsto!
Istina je, naravno, negde na pola: kilaviji smo nego što mislimo, a svakom drugom stanovniku starijem od 20 godina zdravlje je ugroženo zbog napetosti. Ako je za utehu, većina je ipak uspešno razvila različite sposobnosti suočavanja s neminovnim pratiocem današnjeg načina života. Stres jeste tihi ubica, ali i ne mora da bude baš toliki bauk.
Šta možemo da uradimo za sebe kada nam se čini da ne možemo ništa, odnosno kako da se manemo lekova i loših navika kad smo napeti, savetuje čuveni srpski doktor Branimir Nestorović.
Stres je naša svakodnevica, kako da se branimo? – Poznato je da je stres jedan od glavnih uzročnika hipertenzije, infarkta, probavnih smetnji, raznoraznih drugih oboljenja, ali i psihičkih problema. Većina se od stresa brani uzimanjem lekova, “bensedin” i “apaurin” su postali deo naše kulture. Iako je reč o relativno sigurnim lekovima, imaju negativan efekat na kognitivne funkcije, a u pojedinim slučajevima dovode i do zavisnosti.
Može li bez lekova? – Moram da priznam da se medicina često ponaša kao da druge tehnike, osim uzimanja lekova, ne postoje. Treba da naučimo kako da pravilno dišemo, kako da se opustimo, kako da koristimo esencijalna ulja. I da vežbamo. Naravno, poželjno je i da pokušamo da u sve što radimo unesemo zabavu i zadovoljstvo.
Šta još pomaže da savladamo stres? – Najpre, uvek pokušajte da ga izbegnete. Naučite da kažete “ne”, ne preuzimajte više obaveza nego što možete da obavite. Iako žene bolje podnose obavljanje više poslova istovremeno, ne bi trebalo da preteruju. Ujedno, treba da naučimo da kontrolišemo okolinu: izbegavajte osobe koje su stresne po vas i oduzmaju vam energiju, ako vas nerviraju vesti, isključite TV, ako vas sekiraju gužve u prevozu – idite peške. Iako ćete više vremena utrošiti, sve ove promene imaće odlično dejstvo.
Ima dana kada nikoga ne želimo da vidimo, posebno kada se nagomila stres na poslu. – Greška. Treba podeliti osećanja sa osobama oko sebe jer suzbijanje mišljenja stvara dodatnu napetost. Povežite se s drugima, ljudska komunikacija je nezamenljiva. Ipak, ukoliko neko počne da vas gnjavi u vezi s tim, izvinite se ljubazno i kažite da imate neodložne obaveze.
Lako je to reći. – Nije teško ni prilagoditi se situaciji: kada se pojavi problem, posebno na poslu, zapitajte se kakav će on značaj imati u dogledno vreme i videćete da će se stres umanjiti. Isto tako, pokušajte da umanjite očekivanja od sebe i drugih, nije zgodno uvek biti perfekcionista. Ako je pak situacija zbilja takva da ne možete da se kontrolišete, nema druge – prihvatite je. Ne pokušavajte da se borite ako znate da nećete uspeti.
Svi, dakle, moramo da imamo realne ciljeve. – Često naša anksioznost potiče iz visoko postavljenih ciljeva. Stres stvara i strah od neprihvatanja, od ismevanja, ubeđenja da nećemo da budemo voljeni. Ove strahove potenciraju brojni savremeni trendovi, a zapravo su iracionalni. Hajde, kažite, koliko je važno da imate što više lajkova na Fejsbuku ako imate pored sebe osobu koja vas voli?!
Da li praštanje smanjuje stres? – Svakako. Svi moramo da naučimo da opraštamo.
Da mozak lakše “diše” Stres uništava mozak, dovodi do njegove atrofije. Počinjemo da zaboravljamo stvari, a da do toga ne bi došlo – čim osetimo da smo napeti, treba da se pokrenemo. Ne moramo trčati kilometrima (i to može da bude uzrok stresa), ali brza šetnja ili penjanje uz stepenice umesto vožnje liftom povezaće naše srce sa mišićima. Tada će i mozak lakše da diše! Bavljenje hobijem takođe pomaže.
Doze stresa na skali od 1 do 100 Smrt supružnika – 100 Razvod – 73 Rastanak – 65 Smrt bliskog člana porodice – 63 Bolest ili povrede – 53 Sklapanje braka – 50 Otkaz na poslu – 47 Penzionisanje – 45 Bolest partnera ili člana porodice – 43 Trudnoća – 40 Problemi u seksu – 39 Rođenje deteta – 39 Promene u finansijskom stanju – 38 Smrt bliskog prijatelja – 37 Učestalost svađa s partnerom – 35 Hipoteka na stan/kuću – 31 Promene na poslu – 29 Odlazak deteta od kuće – 29 Problemi s rodbinom – 29 Problemi sa šefom – 23 Promena prebivališta – 20 Problemi sa spavanjem – 16
Kako prepoznati stres Osoba pod stresom često menja boju lica, otežano diše, lupa joj srce. Moguć je nagon za povraćanjem, a javlja se i strah. Nestabilan krvi pritisak, kao i poremećaj metabolizma, ukoliko je stres dugotrajan, mogu da dovedu do brojnih oboljenja. Gotovo sva stanja izazvana stresom moraju da se leče.
