KURKUMA SPRJEČAVA ZGRUŠAVANJE KRVI I SMAJUJE RIZIK OD ŠLOGA: Evo kako se konzumira – OVA GRUPA JE NE SMIJE NI PRIMIRISATI

Nije lako pobrojati sve blagodati kurkume na organizam. Ovaj začin zovu “žuto zlato” jer pospješuje dobro raspoloženje, sprječava zgrušavanje krvi pomaže i kod hipertenzije, impotencije, leči akne, smanjuje rizik od moždanog udara, kao i rizik od raka bubrega.

Kurkuma ima protivupalna dejstva, pa je čaj od ove namirnice pogodan kao lijek za bolove u grlu.

Ljekari smatraju da ovaj napitak može na najbrži način da oporavi upalne procese i da je fantastičan kao zamjena antibioticima. Najčešće se konzumira jedna kašičica kurkume u šoljici toplog mlijeka, a jako je popularan i čaj od kurkume koji se priprema sa cimetom, sokom od pola limuna, malo cimeta i meda i kašičicom kokosovog ulja.

Kurkuma se dodaje jelima radi intezivnijeg ukusa. I pored toga što je kurkuma veoma zdrava lekari otkrivaju ko ne sme da je konzmira. Nikad ne uzimajte ovu mješavinu na prazan želudac.

1. “Žuto zlato” može da podstakne menstrualni ciklus pa se ne preporučuje trudnicama i doilljama.

2. Kurkumu ne bi trebalo da koriste osobe koje već boluju od kamena u žuči jer može da izazove dodatne tegobe.

3. Kurkuma se ne preporučuje bubrežnim bolesnicima jer sadrži visok nivo rastvorivih oksalata koji se lako vezuju za kalcijum i stvaraju nerastvorive oksalate.

4. Osobe oboljele od dijabetesa ne bi trebalo da konzumiraju kurkumu.

6. Kurkumu bi trebalo da izbjegavaju i osobe koje očekuje hirurška intervencija jer ovaj začin sprečava stvaranje trombova, pa postoji rizik od pretjeranog krvarenja. Takođe kurkuma ne bi smela da se kombinuje sa lijjekovima protiv zgrušavanja krvi.

Kurkuma sadrži i vitamine B6, C, E i K, kao i minerale kalijum, gvožđe bakar, cink, fosfor, mangan i selen. Takođe se smatra značajnim izvorom vlakana. Dnevna preporučena količina kurkume iznosi 3-10 g ili najviše jedna supena kašika. Kod starijih osoba i dece mlađe od šest godina dnevnu dozu treba prepoloviti.

Izvor: Lepa&Srećna