Vecina ljubitelja kafe je bila zbunjena preporukama lekara po pitanju koristi ili štetnosti ovog napitka. Mnogi lekari su decenijama upozoravali na štetnost prekomernog pijenja kafe. Jedna studja iz 2009. sa Durham University u Velikoj Britaniji je čak utvrdila da ljudi koji piju sedam ili više šolja instant kafe imaju rizik od nastanka halucinacija (rezultati nisu sasvim ubedljivi i još su pod proverom drugih naučnika). Na sajtu Health.com se konstatuje:
“Čista kafa je bogata antioksidansima, smanjuje rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara ili dijabetesa. Medjutim, hemijska sredstva koja se koriste u uzgajanju i pripremi kafe, mogu biti veoma štetna…”
Na primer, instant kafe mogu sadržati akrilamid, koji se stvara pri visokim temperaturama tokom pripreme kafe. On je otkriven u kafi tek 2002 godine, pa nije poznato koje su koncentracije sigurne, ali Food and Drug Administration upozovana na mogućnost oštećenja nerava koje on izaziva. U životinja ima kancerogeno dejstvo. Akrilamid je skoro potpuno odsutan u običnoj mlevenoj kafi.
U prospektivnoj desetogodišnjoj studiji prezentovanoj na Kongresu kardiologa u Barceloni, pokazano je da ljudi koji piju četiri šolje kafe dnevno imaju 64% manji rizik da umru od bilo koje bolesti, u odnosu na ljude koji ne piju kafu. Ovaj efekat je posebno bio izražen u osoba preko 45 godina. U istraživanju je učestvovalo 20 000 ljudi. Ukoliko je broj šolja kafe bio pet (dakle, još jedna dodata na prethodnu količinu), rizik od smrti se smanjio za još 22% (što ukazuje na zaštitini efekat kafe). Autor ispitivanja, dr Adela Navaro, kardiolog iz Hospital de Navarra u Pamploni, Španija kaže da je najbolji efekat kafe bio vidljiv u ljudi koji nisu imali hronične bolesti.
Koliko kafe je sigurno ? Food and Chemical Toxicology je u studiji objavljenoj 2017 konstatovao da su četiri šolje kafe (misli se na tzv. američku tj. filter kafu) sigurne u većine ljudi (ovo odgovara količini od 400 mg kofeina). Kako sam već pisao u postu o nutrigenomici, postoje individualna odstupanja. U istoj studiji se preporučuje da trudnice mogu da piju do tri šolje kafe, bez štetnih efekata na plod. Dva ispitivanja iz 2017 objavljena u časopisu Annals of Internal Medicine takodje potvrdjuju vezu izmedju pijenja kafe i smanjenja smrtnosti. Ovaj efekat je bio prisutan u svim etničkim grupama, osim u domorodaca sa Havaja. U jednoj od studija je praćeno 521,000 ljudi u više zemalja Evrope. Zaključak je jasan, kafa je korisna, a nije zapažena razlika izmedju pojedinih zemalja )tj. nema razlike po etničkoj osnovi). Osobe koje su pile više kafe imale su 7 do 12% manji rizik od srčane smrti. Isti efekat je davala i kafa bez kofeina, što znači da efekat nije vezan za ovaj popularni sastojak kafe.
Korisni efekti kafe na zdravlje. Posebno su korisne tamne, pržene vrste kafe, koje imaju efekat na smanjenje telesne težine i poboiljšavanje antioksidativnih mehanizama tela.
Poznato je uz sve ove korisne efekte, da kafa pomaže u koncentrisanju, a ovaj efekat je posredovan blokadom inhibitornog transmitera u mozgu, adenozina. Ovo dovodi do skoka adrenalina i dopamina. Svima je poznato kako nas kafa budi na početku dana, pomaže postizanje koncentracije kada smo umorni.
Pored svega rečenog, kafa sadrži hranljive sastojke, kao što su riboflavin, pantotenska kiselina,kalijum, magnezijum, mangan i nijacin.Sadržaj antioksidanasa prevazilazi sve ono što sadrži ishrana Zapadnog tipa (osim naravno voća i povrća).
Kafa je dobra za mozak i srce, ali i druge organe. Dakle, pijte kafu (preporučene četiri šolje dnevno), najbolje sa dobrim prijateljima, a tada i malo ogovaranja neće smetati.
Autor: Prof. dr Branimir Nestorović